Nasmejano lice smrti (Milan Belegišanin, „Svetonikoljska noć. Ponoćnica o pet lepih umiranja”, 2009)

Od samog početka sveta smrt je pratila čoveka kao nešto najizvesnije što je moglo da mu se dogodi. Zbog svoje prirode i ograničenosti moći saznanja, oko teme smrti ispredale su se mnoge filozofije, priče, umetnička dela i time se potajno nadalo da će u samom mišljenju o smrti sinuti iskra spoznaje koja će omogućiti odgonetanje... Continue Reading →

Reči od kamena snažnije (Danilo Jokanović, “Slova naših imena”, 2014)

Da bi nešto bilo prizvano u postojanje, ono mora biti imenovano. Upotrebiti moć jezika i odabrati prave reči da bi se dospelo do iskaza koji će u sebi sadržati ono što može da traje, nasuprot težnji vremena da se ni na čemu ne zadržava previše, težak je i neizvestan put pesnika, pun opasnosti i gladan... Continue Reading →

Anđeoska proza Milana Belegišanina ( LINA ŠAŠ, 2010)

Fetišiziran karakter robe inficirao je sve aspekte života društva, koji se najčešće svodi na potragu za brzom zabavom i nastojanjem da se ona produži u beskonačno. Ljudi se međusobno prepoznaju po markiranoj odeći ili vlasništvu onoga što im donosi velike prihode i čini ih neanonimnim. Pažnju društva iscrpljuju medijski narativi koji imaju dvojaki efekat: ili... Continue Reading →

Ko je rekao rez ?!

Svet je postao nalik filmskoj traci. Kadrovi se smenjuju vrtoglavom brzinom, svaki dovoljan samom sebi, svaki sa svojim delićem priče ili u odsustvu iste. Hteli ili ne, svi postajemo glumci sa manje ili više bitnim ulogama, postajući sredstvo za održavanje intenziteta produkcije globalnih mreža, virutelnih svetova, medija. Ne postoji cena koja određuje našu vrednost, već... Continue Reading →

Blog pokreće Wordpress.com.

Gore ↑

%d blogeri kao ovaj: