Bajke kao refleksija beznačajnosti običnog čoveka

Ne postoji individua koja nije jednim delom života bila uvođena u fantastičan  svet bajki. Moralni aspekt bajke – borba dobra i zla, iz koje dobro uvek izlazi kao pobenidk – smatra se presudno važnim u vaspitanju individue. Ističe se povoljan uticaj fantastike na dečju maštu, koja će tokom vremena potpomoći obogaćivanje unutrašnjeg života i obezbeđivanje snage da se istraje u realnosti pomoću stečenog uverenja da dobro uvek pobeđuje zlo.

Ako posmatramo bajkovnu duhovnu zaostavštinu koju moramo usvojiti, ako nikako drugačije, onda kao arhetip ljudske sudbine ovih prostora, neminovno je suočavanje sa činjenicom na koju malo ko obraća pažnju, jer je ona opšte mesto bajke, jedna od njenih podrazumevajućih funkcija. Reč je o tome da junaci uvek bivaju predstavnici nekog višeg staleža, najčešće vladarskog, te samim tim potiču iz bogate porodice, sve im je na dohvat ruke, svi žele da im pomognu, iako su prepreke koje treba da savladaju ozbiljne i po život opasne. Činjenica da mogu da imaju sve, a to sve ih ne čini zadovoljnim, već otkrivaju svoju neskromnost i žele baš ono što im izmiče, može nas učiniti dodatno zamišljenim nad ljudskom prirodom. Oni koji imaju sve što je običnom čoveku nedostižno čak i u snu, uvek žele  više. A pošto to više uvek i dobiju, šta ostaje za obične ljude, bez plemenitog porekla, bez bogatstva i bez ikakve moći?

I bez teoretičara književnosti ljudi su upućeni u to da je svet bajki svet fantastike, da je više nerealan, bez obzira na sve realne elemente koji u njemu egzistiraju. Čudesa  su toliko velika i u stvarnom svetu nezamisliva, da ne ostavljaju prostora za postavljanje njihovih premisa u realnom. Jednostavno, niko ni ne nastoji nešto slično postići. Ipak, zašto onda nakon čitanja bajki u običnom čoveku ostaje nekakav ukus goričine, nemir koji tinja i mnoštvo refleksija o sopstvenom životu koje dovode do svođenja računa i bednog skora na kraju?

Svet u kom danas živimo neverovatno podseća na svet bajki koji smo upoznavali od detinjstva. Masa je oličenje običnih ljudi koji nikada, ili zanemarljivo retko, dobijaju neku važnu ulogu kao glavni akteri. Vladajuća elita je slika junaka bajki koji imaju bogatstvo i imaju moć koju ono podrazumeva. Ona se ne ograničava samo na moć volje da čine šta žele, da upravljaju, zahtevaju, stiču, već i na moć unutrašnjeg bića da svoja htenja rasprostre i na ono gotovo nemoguće. Isto to nemoguće postaje realno ostvarivo u trenutku kada akter započne svoje delanje u okviru funkcije potrage.

Valja nam u svemu ovome podvući jednu važnu razliku koja se mora imati na umu. Vreme mita i arhetipova odavno je za nama, ali oni još uvek egzistiraju kroz njihovu revalorizaciju, odnosno parodiju osnovnih poruka i značenja, kroz izvrtanje osnovnih vrednosti koje ubedljivo oslikavaju narušenu ravnotežu sveta modernih vremena. Iako nam u ovom slučaju nije potrebna moderna književnost da bismo do kraja osvestili tu promenu u predodređenosti sveta za osnovne obrasce razvoja i postojanja, svet bajki postaje odlična površina refleksije svih postojećih iskrivljenja i poremećaja.

Nije nam potrebno ni mnogo više od oslanjanja na glavne junake bajki. Njihov osnovni zadatak je bio da savladaju zlo u svetu koje je dovelo do poremećaja ravnoteže ne samo u njihovim životima, već i u širem kolektivu. Iako su bili bezimeni, oni su mogli da vladaju svetom u smislu pokoravanja ostalih bića  sebi i njihovog  navođenja da im budu pomoćnici u savladavanju prepreka koje je zlo postavilo. Ako su pomoćnici bili obični ljudi, onda su oni najčešće pomagali rečima. Savetovali su kako prevladati prepreku koje zlo postavlja. Samim tim bili su oličenje mudrosti, ali nisu u sebi sadržavali snagu ili nisu imali moć da deluju i sami nešto učine. Statičnost im je glavna odlika u fizičkom smislu, a moć mišljenja izražena do zadivljujućeg nivoa.

Moderna vremena donela su veliki i važan preobražaj junaka. Oni koji deluju kao glavni akteri sada više ne stupaju u borbu protiv zla koje će doneti opštu ravnotežu u svetu. Bore se na strani zla jer je ta strana jedini put do njihovog dobra. Dobra koje se ograničava na jednu individuu, na onoga ko ima novac, jer danas novac daje moć, silu, vlast, položaj. Obični ljudi više nisu dobronamerni mudraci-pomagači, već instrumenti koji služe u najnemoralnije svrhe pokoravanja onog kolektiva iz kog se poteklo, ili šire, i ne u svrhu uspostavljanja narušene ravnoteže, već produbljivanja nesklada.

Kategorija bezimenosti, najvećom merom, ostala je ista. Čak i kada se negativni junaci, koji su nekada bili pozitivni, poznaju po imenu, to nam je sasvim nevažno, jer sila kojom raspolažu čini ih nedodirljivim, a njihovo ime ostaje uvek zaštićeno jer se krivica spušta na identitet nekog drugog, te kao da i nisu imenovani. Identiteti se lako maskiraju, iako su nam poznati. Aura oko njih u svakom trenutku može da se učini onakvom kakvu nosioci identiteta žele da poseduju, a poznavanje istine više za obične ljude nije mudrost koja pleni, već teret koji postaje nepodnošljivo težak jer nemoć individue da nešto promeni podiže se do granica maksimuma.

Kao što ni u davna vremena, univerzalno određena i uspostavljena u univerzalnom prostoru, običan čovek, nepoznat jer je bezimen, nije imao prostor za njega predodređen da deluje, uspe, dostigne sreću i uspeh, tako ostaje i do danas. Taj arhetip malog čoveka preslikava se neprekidno, umnožava, raste, potvrđuje. Sve ostalo postoji u sličnom obliku, samo što su dublje i važnije dimenzije sada shvatljive u ključu negativnih vrednosti. Svet je, shodno razvoju nauke i tehnike, trebao poći svetlijim stazama, a bajke su mogle biti svedočanstvo prevaziđene nesavršenosti u kojoj je bilo prostora da caruje zlo. Ipak, čini se  da to nije tako, niti ima izgleda da će biti. Moderan čovek pogrešio je u svojim izborima, iako je virtuelnim svetovima uslovno stvorio mogućnost privida svetova bajki. Nema junaka koji bi nešto mogli učiniti. Još uvek junaci moraju imati određene atribute da bi bili junaci, bez obzira što nose negativan predznak. Upali smo u jedan začarani krug, a ključeve za silne zaključane brave pojeo je mrak nekulture, nehumanosti, nemoralnosti i mnoštva onoga što u svom nazivu sadrži negaciju svekolike vrednosti.

Poučen bajkovnim tekstovima da je uspeh, sreća, moć nešto što pripada samo odabranima, običan čovek digao je ruke od sveta, spustio oružje, prestao čak i da mudruje, dopustio da mu i misli okuju lancima neistina koje bilo koju alternativu sasecaju još u korenu. On sada boravi u svetu u kom su čudesa moguća, ali ne tako da ostave trajne posledice po realnost. Dok ih posmatra i doživljava u nekoj suludoj ekstazi, istovremeno osiromašuje svoje mogućnosti da napravi nekakav važniji životni korak, da ostavi za sobom nešto što će svedočiti da je postojao, kao što bajke večno pamte dobre i plemenite pomagače. Ni ne pomišlja da bude ikakav akter, pa čak ni aktivno da misli. Heroji negativne prirode se sve više množe, naticanje u njihovim borbama za pokoravanje sveta sve je očevidnije, a mreža sa bezbroj čvorova sukoba i poremećaja sve se više širi. Svi u njoj dišu kao ribe na suvom dok se nad svetom nadnosi osmeh moćnika ogrezlih u zadovoljštini zla.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Napravi besplatnu web stranicu ili blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d blogeri kao ovaj: