Ko je rekao rez ?!

Svet je postao nalik filmskoj traci. Kadrovi se smenjuju vrtoglavom brzinom, svaki dovoljan samom sebi, svaki sa svojim delićem priče ili u odsustvu iste. Hteli ili ne, svi postajemo glumci sa manje ili više bitnim ulogama, postajući sredstvo za održavanje intenziteta produkcije globalnih mreža, virutelnih svetova, medija. Ne postoji cena koja određuje našu vrednost, već postoji cena koju mi moramo da platimo, u nepostojećoj valuti materijalističke civilizacije, a to je intima.

Maksutov-Objektiv

U ideji panoptikuma začeta je zamisao potpune dominacije ljudima, ali samo onima koji su prekršili zakon i treba da odsluže kaznu kao iskupljenje za počinjeno nedelo. Nažalost, ona je doprinela tome da svi postanemo zatvorenici sopstvenih života koji više nisu samo pod našom kontrolom ili pod nadzorom za to ovlašćenih institucija, pravila, normi i zakona. Naši životi više uopšte nisu naši, postali su javna svojina, postali su roba koja donosi prihode onima koje nikada nećemo videti i upoznati ih. Nije više potrebno kršiti zakon da bi se bilo pod nadzorom. Danas je dovoljno postojati.

Nije reč samo o tome da se postojanje ozvaniči u činu rođenja, već da se ono prilagodi formi koja jedina priznaje postojanja u današnjem svetu. Postojanje je sinonim za posedovanje profila na društvenim mrežama ili  u virtuelnim zajednicama koje čak ne moraju imati ni posebnu svrhu i namenu. Čin umrežavanja je čin ulaska u život, ma kako on fluidan bio, jer sve što se ne dešava na globalnim mrežama, u medijima, sve što nije dostupno širokoj masi konzumenata informacija i događaja, kao da se nije ni dogodilo. Iluzija vrednosti meri se “lajkovima”, a društvene korisnosti, zajedničkog dobra, brojem “šerova” na tuđim profilima.

Međutim, tu dolazimo do jednog paradoksa. On se ispoljava u ikonici koja nam omogućava da sve ono što je public (javno) ograničimo samo na firends (prijateljima dostupno) ili only me (samo nama vidljivo). Ukoliko odaberemo poslednju opciju, činimo simbolično samoubistvo, jer je skrivanje od javnosti jednako nepostojanju. Ukoliko uzmemo drugu opciju kao odabir za deljenje informacija o sebi i svojim aktivnostima, održavamo nekakav vid postojanja koji, možda, na “prijatelje” i neće uticati, što zavisi od toga koliko njih će u datom trenutku ili nakon nekog vremena uočiti baš naš čin upisivanja u prostor virtuelnog sveta. Pošto svako ima pravo da komentariše tuđu aktivnost, ukus, reči i fotografije, onda svako ima pravo to isto da osudi, ili čak prijavi kao nepoželjan sadržaj. Time, naravno, prekoračuje granice intimnog virtuelnog prostora i meša se u afinitete, sposobnosti, mišljenja i činjejna nekog pojedinca. Svako svakome može da sudi, da ga podržava ili da ga nipodaštava. Ili, pak, može da ga “izbriše” sa liste “prijatelja” i time okonča njegovo postojanje u svom virtuelnom polju. Dakle, iza reči “prijatelj” nikada ne znamo ko stoji i kakve su posledice tog prijatlejstva, koje često kao virtuelno potpuno zamenjuje ili uništava ono realno. Ili, drugačije rečeno, ono što se nekada smatralo prijateljstvom nestalo je iz iskustva savremenog čoveka.

15ac174

Dakle, ukoliko želite da odista postojite, vi morate biti dovoljno odlučni da svoju intimu zaboravite, da je pretvorite u nešto svima vidljivo i dostupno, u svakom trenutku, počev od jutarnjeg buđenja, pa sve do pozdrava pred spavanje. Morate biti aktivni učesnik virtuelnih događaja da bi ste bili uslovno živi i kada ste offline (van mreže). Dok vi vodite nekakav život koji za vas nema smisla ako nije umrežen, ali je neophodan da bi ste fizički opstali (možda i duhovno, zavisi od afiniteta i interesovanja), borite se najčešće samo za golu egzistenciju, vas posmatraju i nadgledaju, kontrolišu i vrednuju, te tim virtuelnim monetama uvećavaju svoje bankovne račune i gomilaju iznose o kojima vi možete samo da sanjate (ili da ih posmatrate kao zavodljivu priču o drugima unutar virtuelnih svetova).

Neprekidno ste u nekom kadru, hteli vi to ili ne. Neke sami kreirate i osmišljavate, neki vas obuhvataju a da toga niste ni svesni. Ne raspolažete više pravima na privatnost, niti imate moć da sebe učinite trajno offline (izmreženim), s obzirom da gotovo sve firme, preduzeća, ustanove, organizacije, čiji ste vi deo dok pokušavate da preživite, poseduju vaše podatke i čine ih javnim kako bi svoje postojanje učinili prisutnim u masi drugih. Ukoliko ste u poslu koji je samo vaš, a ne oglašavate se na mreži jer za tim nemate potrebe, onda bar postojite u nekom svima dostupnom telefonskom imeniku, adresaru, popisu i slično. Nema mesta gde se možete sakriti, niti izbeći oblik postojanja u kadru koga često niste ni svesni. Vaša intima je zaboravljen pojam, i ništa ne možete učiniti da to promenite. Pitanje je samo ko će postati zvezda nalik holivudskoj, a ko ostati statista, ko će iznedriti ovacije, a ko će pasti u zaborav čim odglumi svoj deo uloge. Jedino se na zaradu mora zaboraviti, jer ona nikad neće biti vaša. I upamtite: svako može reći – REZ!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s